Zaboravljanja bez
Kad me pogledaš srce mi stane na tren.
Pomislim, al opet shvatim da sada si njen.
Možda je sudbina htela to?
Ali zašto te idalje volim toliko?
Svaki tvoj osmeh mi znači, treba mi.
Kada setim se tebe, ljubavi,
Pomislim bar na čas,
Šta je ostalo od nas?
Svaki tvoj dodir mi znači, treba mi.
Kada u noći patim, fališ mi.
Tada seti se mene, jedini.
Volim te još uvek, za to se ne brini.
Teško mi je pao rastanak naš.
Mnogo mi je žao, ti to moraš da znaš.
Možda ja sam kriva možda ipak nisi ti,
Ali opet tu je ona, više nismo mi.
Danas živim za danas, sutra živim za sutra.
Opet ista priča. sad i svakog jutra.
Nije isto, opet, treba mi tvoj zagrljaj,
Mnogo mi je lakše kada vidim u tvom oku sjaj.
Veruj mi, nikad nisi bio moj,
Osećam kako sada trebaš njoj.
I taj osećaj nije precenjen,
Istina je da si sada opet njen.
Misliš li da patim, Misliš da se molim?
Ne znaš ni koliko sada ja te volim,
Od prilike toliko da ti kažem zbogom,
U duši sada plačem jer se opraštam sa tobom.
Idi sada, možda ipak nađeš mir,
Ali barem se okreni iza tebe čekam t,
Kaži mi sada kako da se oprostim,
Dok ti polako odlaziš ja volim te.
Srce moje nije našlo spas,
Nema više nigde utehe za nas,
Nigde više nema niko kao ti,
Od kad si otišao ja više ne živim.
I sada, ja, pevam ti za kraj,
Volim te još uvek, ali ipak znaj,
Ne želim da ti kvarim sreću,
Samo da znaš zaboravit te neću!! <3 
